Postić

Jednostavno se nisam osećao dobro da bih pisao u zadnje vreme , ako se pitate zašto me nije bilo. Dok se svi iz mog odeljenja ,,vataju'' (znate , mi smo životinje sa juga ^.^ ) , žvale , i ko zna šta sve ne , ja sam jedna od PAR osoba u mom odeljenju koja su ostala moralna i normalna. Još na sve to dodajte sledeće : ne mogu da se skupim i saberem ; ne mogu da naučim stihove o Iliji Birčaninu ; ne mogu da se uspavam pre 12 ; ne mogu da sednem i naučim prokletu biologiju ; sve mrzim i svakog mrzim (skoro) ; svi me ispaljuju (znate ono kad nešto kažete i , što se kaže , na 2cm ste od neke osobe , i ništa... ok...) ; nikog nije briga za moje mišljenje (đački parlament , zna se) i ne bih da vas smaram više. Lol , mislim da sam se svima smučio o tome kako sam usamljen....
  *Insert Tumblr Quote Here* 

There we go ! Sada sam zvanično postao TUMBLR napaljotka .. smajli fejs.

ALI jedno je sigurno , IDEM NA BTF BJAAAČ !! Kupio sam kartu (tačnije moj otac ju je kupio.... evo nekih zasluga i za tatu :3 (Kladim se da je moj otac samo želeo da dobije sina koji ne zna šta će sa sobom , koji takođe ne može da uključi mozak , i pritom da na svom blogu piše o ocu koji mu je kupio karte za ,,trošenje vremena'')) i sada stoji na stolu i peva mi tokom sna... možda sam malo psihotičan... samo malo...



Uglavnom , to bi bilo to za ovaj mali postić (da , znam da je ovo pleonazam razredna...) ... Još uvek sam živ... i .. dap. Vidimo se ! :)