Pa , dobar dan. Da li je dobar ? Ne znam. To me podseti na jednu neprijatnu situaciju koju sam imao sa nastavnicom hemije..... da vam kažem ? Ma , 'ajde , kazaću vam , ionako nemam šta da izgubim. Pa.... eto tako , sedimo ja i moje odeljenje , čekamo da nastavnica otključa kabinet ... i to... Nakon što je kabinet otključan , polako ... ,,POLAKO'' svi uzimaju stvari i ulaze u kabinet čiji je karakterističan miris ubio svu želju za životom. Dok , naravno , ja uzimam stvari , kažem nastavnici :,,Dobro jutro nastavnice , da li je dobro?'' , a predpostavljam da je bilo oko 3 sata popodne. Vi nemate pojma. Njeno lice se iste sekunde promenilo i izvila je obrve kao da sam joj opsovao seme. Pokušavajući da ublažim situaciju , zato što nisam provalio šta sam loše rekao , kazao sam joj da meni nije dobro iz razloga što me je glava bolela , mada... prekasno... nije upalilo. Moje : ,,Dobro jutro'' se skroz pretvorilo u nešto drugo... A najgora stvar je to što sam tek malo pre shvatio iz kog razloga je ,,dobro jutro'' shvaćeno pogrešno..... da....
Pa , eto vam moje bolesne pričice. Nadam se da vam je bila smešna ... zato što meni nije... da barem imam neke koristi od ,,jutarnje'' anegdote. Inače , dobrodošli na treći collab !! Ovaj put sarađujem sa Teom (
http://justbewhoyouwantbe.blogspot.rs) , a tema... valjda se pročitali naslov... lol xD
Pa , na osnovu , stoga , dakle , danas ću vam ispričati jedan sočan školski dan :)
Sve počinje oko 12:56 kada mi neko na telefonu javi da u 13:00 imamo parlament ili sastank koji moji , i kažu mi da dođem , a pritom znaju da živim 7km od škole... To je tako predivno.. A dan pre toga mi nisu rekli... Obožavam svoje otganizovane nastavnike i osobe sa kojima sedim u klupi par sati dnevno i jedino nas to povezuje. Dakle , nakon kratkotrajnog živciranja shvatam da nisam kriv i da nikada neću bidi kriv i da nisam kriv za to što Deda Mraz nije stvaran i nikada nisam bio kriv , počinjem da paničim i vičem i svi ostali su krivi zato što ja kasnim na stanicu. Pogotvo kad imam test ili nešto. Onda su tek svi ostali krivi.
Dakle , nakon što prođe panika i dođem pola sata ranije na stanicu , počnem da se prepitujem da li mi je ispao novčanik , telefon , flašica vode i sve ostale potrepštine koje čine boravak u školi malo podnošljivijim. I kada naravno shvatim da je sve bezbrižno spakovano u mojoj torbi čiji je rajfišlus (rajfiršlus ?) na jednoj pregradi pukao , a i ja i moji roditelji zaboravljamo da je odnesemo na popravku iz razloga što je to.. izvinjavam se što se izražavam na ovako brutalan način.... torba.
Naravno , sada sam u autobusu , a na mom telefonu ne rade slušalice , pa moje opuštajuće.... melodije ne mogu činiti božanstvene Lorde i Lana.. već ,,komrenska'' deca i matore drtine od baba kojima ništa nije , već samo vole da se vozikaju i da sede , zato što su stare.. Pa dajte , budite humani ! Te stare žene sa kratkom crvenom kosom koja im se uvlači u usta namazana istom nijansom crvenog ruža (crveniii ruž na tvooome vratu , nije vredan bolaaaa (ono kad ti se u glavu uvuču srpske pevaljke/seljanke...)) , krivim nosom i vedrim duhom ne mogu stojati u autobusu.... Moraju sesti žene... #feminizam.all.the.way #ali.to.su.samo.matore.babe
Nakon što polagano počinjem da umirem od hipertermije u autobusu , vraćam se u život čim izađem iz znojavog , vrelog autobusa i ugledam onu odvratnu , groznu , uvek depresivnu , sivu ulicu blizu moje škole. Ali nekako je lepa. lol no.
Već oko 13:55 i ja sam u školi , sa osmehom na licu , vedro čekajući nastavnika/cu da otvori zlatna vrata naših kabineta živopisnih boja , i veseloga duha. U među vremenu , naravno , naslušam se poučnih , kulturnih , i nikako vulgarnih priča mojih dragih prijatelja koji su uvek spremni da pomognu. Ima nečeg dragocenog i plemenitog u njima , što mi svaki školski čas ulepša i natera da shvatim da nisam sam u životu. Natera me da se osećam voljenim. LOL , NO.
Ako postoji JEDNA reč kojom bi mogao da opišem atmosferu svoje škole , to nikako ne bi bila ,,edukativna'' ili ,,opuštena''. Nešto više... hmm.... ,,bolesna'' , ,,grozna'' , ,,odvratna'' ? Ne znam , neka u presudi pomognu najveći fraeri i mačke iz šestog i osmog razreda koji haraju školom i čine je ,,paklom na zemlji'' izgubljenim pojedincima... Svom srećom , jednog džibera sam uspeo da dobijem na telefonskoj liniji , želite li da čujete šta ima da izjavi ? Saslušajmo : ,,Teraj se u pi*ku materinu , pi*do ustaška , je*em li ti mater seljačku u guzicu ako me još jednom pozove----''
Mislim da dobijate sliku da je moja škola jedno lepo i toplo mesto.....
Prvi čas je uveliko u toku , i naravno da su svi skoncentrisani i voljni da rade zadatke koje su im zadati od strane profesora. Radna atmosfera je u vazduhu i svi blistaju od znanja. 90% ruka je podignuto. Svi žele da se dikažu nastavnicima da su spremni i da su učili prošlu lekciju. Isto tako i drugi čas.
I došao je i taj famozni trenutak. Veliki odmor. U ovom slučaju razdvajaju se 2 tipa deteta. Izgubljeni u prostoru i vremenu , kao i gurmani. Ja sam definitivno prvi tip deteta. Hodajući hodnicima , gledajući kroz prozor , pokušavamo da shvatimo koji je smisao života , a pritom ništa ne jedemo... Samo želimo da tokom ovog blagodarnog trenutka koji nam je Bog dao , postanemo jedno sa podom i zidovima. A jedna jedina stvar koja ovo može da učini lošim iskustvom za nas .... su šestaci. Vucubaroši od dečaka i maloletne nemoralne devojčice su samo jedni od slučajeva koji nas teraju da povratimo ono ništa što smo pojeli... isplati se biti izgubljen ;)
Do ovog trenutka , već je prošlo oko.... 4 časa. Samo želim da izađem iz škole ! Počinjem da grebem klupe , grizem usne , i crtam kao manijak. Ne želim više da sedim u ovoj ustanoviii !! Neka mi neko pomogne !! Auu... da... moje odeljenje je poznato po tome. Uglavnom , sedim za klupom , izolovan od ostalih , shvatam da sam jedina osoba u ovoj školi koja je sposobna da mi pomogne. Da li će da me ubiju glupe aluvijalne ravni ? Diedri ? Oscilatorno kretanje ? ... Mislim da hoće... ali eto tako... vučem se nekako...
19:04 ... Minut do zvona. Hladan znoj mi se spušta niz čelo. Dišem ubrzano. Prolaze sati i sati... Pogledam ponovo na sat... i ono je 19:04.... Isuse , Marijo , znam da nisam bio dobra osoba , ali ba----
*Zvono*
BYE BITCHEZZZZ AND MOTHEREFFIN' WHOES' !!!!
I to je to.. 100 % realna školska rutina. Nadam ste da ste uživali. Ja sam se tek sad porbudio da dovršim post. Daaap... K bye.
