I'm sooo lame

Ja tek sada shvatam kako sam ja jedna LAME osoba.. Mislim , već smo svi znali da nemam pravac niti cilj u životu , ali da sam ovoliko nezainteresovan... ovo je strašno.

Okej , krenimo od onoga što NAS i povezuje. Blog. 

U zadnje vreme , bukvalno mi se ne otvara ni sopstveni blog , a kamoli tuđi. Mrzi me da pišem , a ovo mi se dogodilo u roku od 6 meseci već tri puta. Nije ovo blokada , ovo me BUKVALNO MRZI. I stalno osećam neku potrebu da pišem , ako mogu da kažem nasilnu potrebu , a pritom zaboravljam čime mi blog uopšte služi. Ukoliko mi se nešto desi , na komičan način da to izbacim iz sebe , da nasmejem druge , i sam da se zabavim. Međutim , ne mogu ni da se zabavim , ni sam sebe da nasmejem , što se nikada do sad nije događalo. Jedino u čemu sam dobar jeste da legnem na krevet i piljim u polaroide na zidu , dok nemam šta da radim. Niti mi se uči , niti mi se piše , niti mi se ne igraju igrice , a samo bih da spavam. Ja sam ,,poznat'' u kući i školi po svojim ,,fazama'' , ali eto .. tako. Ali ovo mi se događa samo kada sam sam (ne znam kako da stavim onu kapicu iznad ,,a'' da bi znali da mislim na samoću) , što se stalno događa. Ne znam kako ovo da vam kažem , a da me pritom ne shvatite pogrešno. Skoro sam sve sam radio , domaći još od kad sam bio mali , nisam imao mnogo vannastavnih aktivnosti , a ako sam imao , nisu dugo trajale. Nikad nisam imao ,,najboljeg druga/drugaricu'' (a veruj te mi , mislio sam da imam) , uglavnom sam sve ideje sam smišljao , sve što se mene lično tiče sam radio bez ikoga. I tako , jednostavno , navikao sam se. Međutim , nakon letnjeg raspusta , kada sam ponovo pošao u školu (a ako mi verujete , već sam zaboravio kakav je bio 1. septembar ove školske godine , samo ga malo pamtim po DŽINOVSKOM stresu) nekako sam video da ne moram da budem sam ! Mada , onda se desilo ono što se desilo sa pantalonama (žive su , ako se pitate) , pa incident sa vodom , pa potom BTF. Pitao sam skoro sve redom da li žele da idu sa mnom , i svi su ono ,,pitaću roditelje''. I naravno da ih nisu pitali zato što niko tj. većina ne zna za mene dok im nešto ne zatreba. A pritom bi , na primer , ja za njih jeo kilo soli. Znam ja da je sve to u BG-u , a mi smo seljaci sa juga , ali realno , ista je zemlja , grad je kao grad , autobuska stanica je samo preko mosta od ,,Sava Centra''... Ok... pitam se kada bi bio u bolnici da li bi me neko posetio ili bi morali na trening , da odu kod zubara , da idu sa baba Grančicom u Tunguziju ili nzm... da jedu ? Naravno porodica je sve , i oni su tu za mene , ali osećam se usamljeno. I to mnogo. Ali , saslušajte ! Imam krov nad glavom , hranu na stolu i ćebe da se pokrijem tokom noći , šta mi više treba ? Ozbiljno. Mislim da je nezahvalno što se ovako osećam , ali ne mogu da forsiram sreću koju ni ne osećam. Osećam se nezahvalno što pišem post o tome kako sam usamljen , a imam i osobe sa kojima komuniciram , imam porodicu.. ali usamljenost nije to. Usamljenost ne znači biti sam , već osećaj da nikoga nije briga. Opet ponavljam , porodica , a pogotovo sestra , me razume i oni su mi najveće blago , ali treba mi neko više. Ne znam da li je to razmaženost , ali eto , tako se osećam. Svi u školi imaju sa kim da pričaju , da se snapuju , da jedu govna , a ja nikog. Pa i osobe sa kojima sam mislio da su mi prijatelji će da nestanu za manje od godinu dana. Svi neće biti tu , svi će imati da uče , svakog će da muči pismeni iz matematike... Ali eto... I onda se neka osoba nađe i kaže mi da sam depresivan... Ne znam da li ja imam prevelike standarde , da li sam ljubomoran , da li sam dosadan , da li sam prezreo ili jednostavno tražim drugu vrstu prijateljstva , ali znam da nisam depresivan. Ali Dušane , pročitaj šta si upravo napisao ? Ne znam , jednostavno ne mogu , niti želim da budem depresivan. Ali Dušane , preduzmi inicijativu ! Jesam , i to već nekoliko godina , ali svi moraju na trening. Epa onda tražiš mnogo ! Moguće. 

Stvarno se izvinjavam što nema slika , ali moram da prostrem čarape da se suše pa nemam vremena da tražim slike. I izvinjavam se što ovaj post nije bio smešan.