Iskušenja prosečnog tinejdžera

Dakle , bio sam na Jupiteru , a tamo je slab WiFi , pa nisam objavljivao ništa. 

Dakle , danas ću pričati o sebi :) I neće mi biti krivo zbog toga !

Obožavam sveže sveće ! Imaju presladak miris. Volim da ih gledam kako gore. Polako. Ispred tuš kabine. Volim da gledaju kako voda curi. Dok one gore. I volim da posmatram njihovo ponašanje koje je pod uticajem činjenice da je spas vrlo blizu. A nemaju noge. Bespomoćni slučaj :)) Moji omiljeni mirisi su :

~ Plavi Patlidžan

~ Magični Februar

~ Cimet

~ Jabuka

~ Raspadnuti Leš Betani Mote

Osim toga , imam probleme. Smejem se u neprijatnim situacijama. A kada gledam neku komediju , samo se smeškam. Ne znam koja je ovo fora , ali mislim da je majka Priroda malo cugnula , prenego me napravila. A rode su mi verovatno kljucale glavu dok su me nosile do ulaznih vrata kuće , koja nije ni bila dovršena do kraja.

A , da , mogao bih da dodam da imam vrlo vividnu maštu.

Jednom sam sanjao kako se igram u dvorištu sa bakom i sestrom , i onda je došao džin ! Zgrabio me je jako i počeo je da me golica iz sve snage !! To je bio manijački potez ! Onda se moja baba svađala sa njim.

Drugi put sam sanjao kako sam se vraćao autobusom kući , i u njemu je bio neki psihotični čovek duge kose koji je ličio na Action Man-a. Uplašio sam se , iskočio sam iz busa , i magično sam se dokotrljao do sobe u mojoj kući. Nisam mogao da ustanem , a psihotični čovek me je jurio , dohvatio i počeo da me golica dok su to gledali moji roditelji , brat i sestra , i smejali mi se. 

Treći put sam sanjao sve u vintadž filteru. Išao sam ulicom , došao je neki džin , uzeo je pištolj , počeo je da me kuca sa pištoljem u zemlju , kao što bi to normalan čovek uradio sa čekićem. Kada me je dovoljno zabio u beton , počeo je da me golica i puca.

Ne pitajte ništa. Ne znam kako. Ne znam zašto.

Jedan džin je izgledao kao Leonardo Dikaprio. Ni u mom snu nije nosio oskara u ruci.

Say you'll remember me

Standing in a nice suit , ready to execute , babe

Red eyes and teary cheeks

Say you'll hold me , even if it's in your Oscar dreams

Oscar dreams

Magični februar

Mislim da rečima ne mogu da opišem sreću koju osećam danas. Osećam se kao da me je Bog pogledao , nakon hladnih , dugih , mračnih , srednjovekovnih meseci koji su poput inkvizicije.

Napolju je preko 20 stepeni . Osećam letnju euforiju. Nekako sa ovim vremenom dolazi i relaksacija. Sunce je izgorelo sve želje , sve ambicije , sve brige , sav stres , i osećam se kao da trebam da se prepustim. Osećam se kao da me leto vuče sa sobom. Osećaj je predivan. Ja sam ionako letnje dete , jun je moje utočište. Za mene nema Kopaonika , Norveške , Aljaske , hladnoće , snega. Jednostavno avanture počinju tokom leta. Kapljice sladoleda , prazni mali žagori , pusto nebo i prazne ulice me obgrljavaju , i svaki sekund u njihovom zagrljaju me polako ubija. I iskreno , ne smeta mi. Leto me je napravilo , leto će me sahraniti. Ionako sam blizanac. Vazdušni znak. Volim da lebdim , slobodna sam duša i letnji vetar me odnosi daleko , na neko mesto koje ne mogu da vidim. Mračno je , ali se osećam sigurno.

Zima me guši. Februar me guši. Škola me guši. Romeo i Julija me guše. Sa njihovim jadnim , tinejdžerskim rukicama. 

Iskreno , šta će mi monokotile u životu ? Da li će longitudinalni talasi hraniti moju decu ? Ne. Moju decu će nahraniti pekarski krompir koji pritom ne znam da spremam. Ali zato znam da je masa mera inercije tela. I imam peticu zato što znam da utikač ima fazu , nulu , i prizemljenje. Polagaću 8 predmeta : srpski , matematiku , engleski , istoriju , biologiju , geografiju... Ministarstvo prosvete je zaboravilo jedan predmet. Bičevanje. 

Imao sam , kao domaći zadatak , da pročitam lektiru tokom raspusta. Mhm... Raspust služi da radimo 15 zadataka iz zbirke dnevno , da radimo seminarske radove o manastirima , da čitamo depresivno razmišljanje 50-godišnjaka , da učimo za takmičenja kako bi dobili diplome , i sa tim diplomama da dobijemo još jednu diplomu sa kojom će nam život biti lakši , i na sve to da se odmorimo. Pa , gde je onda prokleti raspust , ako 5 sati dnevno radim nepotrebne gluposti za školu ? Ionako svi na kraju dobiju prosek 5,00 , a ja sam kao zadnja budala trošio energiju , i želju za životom , na nebitne informacije koje ću zaboraviti. Pritom nas ne uče kako da skuvamo jaja , kako da usisamo pod , kako da platimo račun , kako da raspolažemo sa novcem... Prijatelji su došli na večeru , pre nekoliko dana , i pričali su o tome kako je nastavnica srpskog njihovom sinu rekla da mora da ode da se spremi privatno , kako bi mogao da dobije peticu za polugođe. Izvini molim te , za šta primaš platu ? Deca moraju da idu da se spremaju privatno kako bi došli na čas , i kako bi dobili peticu , jer pobogu , nastavnici samo tako , posede malo u edukativnoj ustanovi. Ima svega , naravno , nisu samo nastavnici krivi , ali , kako smo završili ovde ? Edukacija nam je otišla u pakao.

Iako ovaj tekst zvuči depresivno , verujte mi da ja nisam. Vrlo sam srećan. I nikakvo takmičenje ili Romeo me neće sprečiti da se tako osećam. Mesec je providan , kao i dečje želje. Prazna igrališta , kao i misli. Pogled na planine , i izgorelu travu me nikada nije načinio ovako srećnim. Predgrađe nije bilo punije malim smehom i pokvarenim zubima. Dečaci i bicikle. Devojčice i ljuljaške. Blede ulice nedovršenih kuća. I pusto , pusto nebo. Februar nikada nije bio lepši. Februar nikada nije bio topliji.